osdusanjerkovic@indjija.rs

022 / 561 - 420

Историјат школе

Готово 60 година је време у коме може да се да оцена једне васпитне институције. Наша школа је данас широко окренута друштвеној средини, сарадњи са породицом…. Она корача у будућност...

1867. Изграђена зграда школе

Према изворима из школског летописа садашња стара зграда школе саграђена је негде око 1867. године, била је намењена школовању немачке деце.

1945. Основана четвороразредна школа

Адаптацијом и поправком школа је закорачила у нови живот 1. Септембра 1945. године основана четвороразредна школа са 550 ученика.

1959. Име које данас носи

Своје име које и данас носи школа је добила 1959. године на предлог наставника и родитеља, то је име учитеља, народног хероја II светског рата, легендарног команданта из битке на Кадињачи.

Према изворима из школског летописа садашња стара зграда школе саграђена је негде око 1867. године, била је намењена школовању немачке деце на немачком језику и са наставницима немачке националности. Тако је било све до 1944. године.

После евакуације немачког становништва из Инђије и победе над фашизмом у периоду од септембра 1944. године. До јуна 1945. године у школи је била болница. Адаптацијом и поправком школа је закорачила у нови живот 1. Септембра 1945. године основна четвороразредна школа са 550 ученика. Године 1949 прераста у осмогодишњу школу која добија назив „Осмогодишња школа број 2”. 

Своје име које и данас носи школа је добила 1959. године на предлог наставника и родитеља, то је име учитеља, народног хероја II светског рата, легендарног команданта из битке на Кадињачи.

Из године у годину растао је број ученика и наставника, услови за рад су били тешки, школске 1961/62. године школу похађа 1250 ученика, она се дели тако што 20 одељења са наставним особљем прелази у зграду ЗДОП-а до изградње ОШ „Јован Поповић”.

Инђија се брзо ширила и изградња новог дела наше школе постоје неминовности, 1968. године дограђен је нови део зграде као и фискултурна сала.

Пређени пут од четвороразредне школе до данашње ОШ „Душан Јерковић” није ни мало лак.